RAŽANA – PALJBA (ZS KOSJ–KD1) 11,3km
Putanja:
Ražana – Tavan – Lučića ograde – Divčibare
Dužina rute: 11,3km
Visinska razlika: 550m
Ukupan uspon: 1028m
Ukupan spust: 554 m
Početna tačka rute se nalazi u selu Ražana, udaljenom 9 km od Kosjerića, u čijoj se blizini nalazi spomenik generalu Đukiću, utemeljivaču olimpijskog pokreta u Srbiji. Staza šumskim putem dalje vodi preko Aništa, Strelišta i Tavana, lokaliteta na kojima su pronađene masovne grobnice iz Drugog svetskog rata. Kroz lokalitete Kulina i Lučića ograde, blagim usponom se stiže do vidikovca Paljba i sela Rosići, kraju poznatom po seoskom turizmu. Trasa se nastavlja preko Rudišta i završava u oblasti “Vidik” Divčibare, gde je u planu izgradnja paviljonskog kompleksa po ugledu na švajcarske turističke centre. U osnovnom smeru je potrebna nešto bolja kondicija dok je u suprotnom smeru odličan spust koji biciklisti upotrebljavaju kao prečicu za silazak sa Divčibara prema Kosjeriću. Podloga je najvećim delom makadam, kamena podloga i zemlja.
Ljubitelji prirode i biciklizma, mogu preuzeti biciklističku kartu Zapadne Srbije.
MALJEN – (BAJKERSKI KRUG OKO DIVČIBARA) 57km
Putanja:
Kraljev sto – Tometino polje – Paljba – Reka Gradac
Dužina trase – 57 km
Ukupni uspon – 1855 m
Najniža tačka – 444 m
Najviša tačka – 1085 m
Kondiciona težina – 6/10
Tehnička težina – 3/10
Odličan trek za jednodnevno uživanje na Maljenu – Valjevske planine. Vožnja započinje i završava se u turističkom naselju, vazdušnoj banji Divčibare, gde lako možete naći i smeštaj ukoliko odlučite da ovde provedete više dana. Vožnjom oko planine obilazite: Kraljev sto najviši vrh planine sa 1104 mnmv, off-road spust ka reci Kamenica, Tometino polje, Vidikovac Paljba, dug asfaltni spust do rečice Gradac i puno prelepih pašnjaka, šuma i vidikovaca. Pravi odmor za oči.
DIVČIBARE – RAJAC 31km
Putanja:
Divčibare – Ravna Gora – Suvobor – Rajac
Dužina trase – 31 km
Ukupni uspon – 600 (1000) m
Najniža tačka – 630 m
Najviša tačka – 1080 m
Kondiciona težina – 8/10
Tehnička težina – 7/10
Izvora pitke vode – 5
Ne dajte da vas zavara činjenica da se ovde radi o grebenskom prečenju od Divčibara do Rajca i da visinski raspon najniže i najviše tačke na trasi nije veliki – ovo je veoma dinamična biciklistička trasa (mada je u neizmenjenom obliku pogodna i za pešačko savlađivanje, kao i za prolazak terenskim vozilima), koja zbog jakih nagiba i kamenite podloge u svom središnjem delu (padine Riora) ume da bude iznurujuća, tako da je preporučujemo prevashodno biciklistima koji su u odličnoj kondiciji.
Ako planirate da zatvorite krug, tako što biste se vratili na polaznu tačku (bilo istom ili nekom drugom trasom) preporučujemo da krenete vrlo rano ujutro i da vozite vrlo aktivno, bez dužih usputnih zadržavanja – posebno ako to činite u jesen, kada su kraći dani.
Iako se može preći u bilo kom smeru, onaj koji preporučujemo je i smer u kome vodi sam priloženi trek, jer imamo blagi spust od Divčibara ka Rajcu, tako da je u tom smeru ukupna cifra uspona duplo manja nego u suprotnom. Trasa kreće od glavne raskrsnice u turističkom naselju Divčibare, pošavši asfaltnim drumom ka Mionici, da bi se posle nekoliko kilometara odvojila ka vikend naselju Kraljev sto. Na kraju vikend naselja se napušta asfalt i nastavlja makadamskim putem ka Osečanskoj stražari, ali se ubrzo skreće ka istoku i nastavlja praćenje grebena, presecajući tok Crne Kamenice samo nekoliko stotina metara nizvodno od njenog izvora.
Nakon kraće vožnje po nešto lošijoj podlozi (koja može biti mestimično blatnjava), prošavši kroz kraći šumarak, ubrzo izbijate na solidniji makadam koji stiže iz pravca sela Brežđe i pratite ga sve do raskrsnice posle Velikog Maljena. Tu solidniji put skreće na jug ka Tometinom polju, a vi nastavljate serpentinom u levo, prvo se spuštajući, a zatim penjući padinama Riora. U narednih nekoliko kilometara ćete vrlo verovatno prilično često gurati bicikl, jer su nagibi prejaki da biste mogli pedalirati. Najteži deo je onaj između Riora i Ravne Gore, gde vas pored jakih nagiba i gaženja dva potoka čeka i lošija podloga, puna kamenjara i neravnina.
Od spomen kompleksa na Ravnoj Gori konačno možete malo da se opustite i da dobijete na tempu, jer vas čeka nekoliko kilometara asfalta i blagi nagibi. Asfalt ponovo napuštate na severnim padinama Suvobora, skrećući na zemljani (u početku malo kamenitiji) put oko vrha Šiljak ka Dobroj vodi. Sam dat trek ne vodi stazom pored same planinarske kuće Dobra voda već malo severnije, nešto solidnijim putem, ali ako želite da posetite planinarsku kuću na ovoj veoma lepoj lokaciji to lako možete učiniti tako što ćete produžiti pravo ka tački (waypointu) „Pl kuća Dobre vode“ koji je dat u pratećoj datoteci.
Od Dobrih voda ka Rajcu trasa ide solidnim zemljanim putem, skoro ravnim, koji se tek nakon vrha Rajac pretvara u jaču nizbrdicu. Izbijate na asfalt i za tili čas ćete se naći kod planinarskog doma „čika Duško Jovanović“, koji drži PD Pobeda iz Beograda.
Ova lepa trasa po najvišem grebenu ovog dela Valjevskih planina ima nekoliko ništa manje lepih, ali dužih alternativa severnim i južnim padinama ovog grebena.
VALJEVO – GRADAC – DIVČIBARE 48km
Putanja:
Valjevo – Gradac – Crna reka – Divčibare
Dužina trase – 48 km
Ukupni uspon – 1350 m
Najniža tačka – 200 m
Najviša tačka – 1050 m
Kondiciona težina – 7/10
Tehnička težina – 6/10
Izvora pitke vode – 7
Ovo je jedan od lepših načina da stignete od Valjeva do Divčibara, naročito tokom letnjih vrućina, kada se možete na više mesta okupati u prelepim rekama duž kojih vas trasa vodi. Iako prolazi kroz pitome krajeve, trasa je umereno teška i traži solidnu kondicionu spremu, a mestimično i tehničku veštinu.
Krećete iz centra Valjeva, hvatajući odmah nakon prelaska Kolubare put levo ka manastirima Ćelije i Lelić. U početku vas očekuje žestok uspon, koji će kasnije postati blaži. Prateći putokaz ka manastiru Ćelije spuštate se do manastira, a onda produžavate do reke i etno vajata. Uspete li da pređete Gradac (s obzirom da imate bicikl sa sobom bolje je da prođete kroz reku nego da sa njim pokušate da balansirate na deblu preko koga se prelazi reka), u vajatu ćete moći nečim da se osvežite, ali i da pojedete svežu pastrmku ili domaći kozji sir.
Sledi predivnih par kilometara vožnje pešačkom stazom pored Gradca (oprez kada je vlažno vreme, može mestimično da bude prilično klizavo!), do nekoliko vikendica i kolibe mladih istraživača. Videćete još jedan viseći mostić koji vodi ka ostacima crkvice iz trećeg veka skrivenoj u gustoj šumi preko reke. Sada se treba odvojiti od Gradca i popeti do zaseoka Lelića. Početak uspona je žestok i izvesno je da ćete pregurati bicikl – kombinacija jake strmine i ekstremnog kamenjara. Srećom, ne traje dugo i brzo ćete ponovo sesti u sedlo. Sledi naizgled beskrajno vijuganje sokacima sela razbacanog na širokom prostoru, krećući se sve vreme iznad Suvaje, najekstremnijeg dela kanjona Gradca gde tokom većeg dela leta vodotoka nema. Među priloženim tačkama imate obeležena Gradačka Vrela (trek do njih nije uvršćen, ali ćete lako pronaći put do dole), ukoliko poželite da se još jednom spustite na Gradac.
Na kraju kanjona na mestu gde se spajaju reka Zabava i Bukovska reka tvoreći Suvaju (koja prerasta u Gradac), ovaj trek vas spušta do reke i prevodi preko mosta, izvodeći vas na magistralu koja od Valjeva ide ka Kosjeriću. Magistralom ćete se kretati kratko, samo do sela Bukovi. Pre nego što vas popnemo na Divčibare, vodimo vas u posetu prelepoj Crnoj reci, tajnom dragulju Divčibara za koje malo ljudi zna, a čiji je kanjon čak lepši od Gradca. Ako želite da prekočite Crnu Reku i produžite direktno ka Divčibarama, kod tačke Skretanje za Divčibare skrenite na makadamski put preko reke. Uz Crnu reku nećete moći daleko biciklom. Naš trek vodi samo do mesta na početku kanjona gde postoji livada i proširenje, lepe kadice u koritu gde se možete okupati, kao i izvor pored reke (mesto je zgodno i za kampovanje).
U nastavku puta, kada se vratite sa Crne reke (šta god tamo radili i koliko god vremena proveli), treba da se spremite za najozbiljniji uspon na ovoj trasi, na kome ćete, prvo blago, a onda sve strmije, savladati čak 650 m nadmorske visine, sve do Divčibarskih visova. Ova trasa vodi prvo lepom dolinom reke Kozlice, a onda izbija na dugački, četinarima obrasli greben Pejara, sa koga se na više mesta pruža lep vidik na kanjon Crne reke. Trasa se, 48 km nakon njenog početka u Valjevu, završava u centru turističkog naselja Divčibare.